Свети Сава и српски атеиста

Једном је Свети Сава, идући кроз Србију, свратио до киоска да купи лепињу с кајмаком јер беше уморан од пута.

Стао је у ред и побожно чекао свој (не туђ) ред. Пошто је испред њега било седморо људи искористио је прилику да у себи понавља молитву Исусу. Такође је извадио дотрајали новчаник да види да ли ће имати довољно новца за лепињу с кајмаком или ће, као и много пута пре тога, узети јевтинију варијанту- тост с кремом, јер беше уторак. Уморно али не и клонуло лице свеца било је делимично заклоњено фотогреј наочарима. На себи је имао тању јакну, пуније панталоне а на ногама мартинке купљене у Солуну, у тржном центру Вардари.

Убрзо затим, иза свеца стаде младић од својих (не туђих) тридесетак година. Био је проћелав, необријан и носио је фармерице, патике и пунију јакну. Уска стакла његових (не туђих) наочара држала су се за издужен и помало крив нос који је пружио азил остацима јутрос угашеног вулкана који неки знају под генеричким именом – митисер. Продуховљено лице је зрачило прогресом, едукацијом, ерудицијом, невладиним организацијама и вансеријским талентом за комадање целине и већине онога што означава придев –српско-.

Погледи двојице последњих у реду за храну се сретоше. Готово спонтано, младић пружи руке да целива руку Светом Сави. Светац је схватио његову намеру али док се младић савијао да целива руку свецу, наједном исправи своју кичму и рече:

– Моша! Ниси ваљда мислио да сам озбиљан! Знам да ћу те разочарати и баш ми је жао због тога, иронично добаци, али са вером сам давно завршио. Мој идеал је секуларно друштво у коме црква народу не намеће своје анахроне трипове као ни педофиле у мантијама. Истераћемо вас из школа а тебе, посебно дан када твоји верници славе тебе, укинућемо са посебним задовољством. Попови и црква су ту да би живели на нашим грбачама а управо од тебе је све почело! Зашто бих ти ЈА љубио руку….

Свети Сава га погледа па рече – Момче, радости моја! Да ли ти личим на неког ко би се са тобом убеђивао у реду, док чека лепињицу са кајмаком ?

Из овога видимо да је Свети Сава ипак имао довољно новца да купи лепињу са кајмаком.